прво издање, 2020, 15 х 23 цм, 542 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-2521-7
Пуна цена:
1.760,00 ДИН
Цена на сајту:
1.672,00 ДИН + (трошкови доставе)
Књигу тренутно не можете наручити од нас.
О узроцима распада Југославије још увек постоје бројне и противречне оцене. Да ли је она одумрла, да ли је једноставно престала да постоји или је насилно разбијена, питања су на која различити аутори дају различите одговоре. У протеклим деценијама о овој теми написано је више стотина чланака (у академским часописима) и научних монографија, објављени су бројни извори, а готово да не постоји ниједан од значајнијих актера југословенске кризе који о томе није оставио своје мемоаре. Сви су трагали за одговором на једно основно питање – зашто је Југославија нестала из историје?
Једнако као и миран завршетак хладног рата, насилни распад Југославије био је отрежњујућа чињеница за бројне теоретичаре и истраживаче међународних односа. Догађаји који су се након 1989. великом брзином смењивали на међународној позорници учинили су да се појаве нове теорије и различита објашњења. Поједини истраживачи ревидирали су своје ставове и напустили олако дате прогнозе, а понеки су „славили“ крај историје. Серија грађанских ратова, од којих су они у Словенији и Хрватској текли паралелно с процесом распада југословенске федерације, а рат у БиХ био непосредна последица, представљала је горућу тему за многе теоретичаре, историчаре и аналитичаре. Међутим, упркос интензивном истраживању ове теме, великом броју радова домаћих и страних аутора и квалитативним и квантитативним анализама још увек не постоје јасни и недвосмислени одговори на круцијална питања која су наведени процеси поставили пред ужу и ширу јавност. Тумачење распада тако је постало препуно стереотипних представа уз, свесно или несвесно, прећуткивање оних сведочанстава или научних радова који могу да оспоре већ створену конструкцију прошлости. Због тога данас истраживаче чека дуготрајан и тежак посао деконструкције постојећих претпоставки, откривања грешака у аргументацији и раздвајања исправних од погрешних закључака.
Намера монографије о историји распада СФРЈ јесте да трага за одговором на питање зашто је дошло до тога и да ли је распад био историјска, судбинска неминовност. Али намера није да се „суди“ или „пресуђује“ актерима историјских догађаја који се описују, нити да се износе вредносни судови који на било који начин могу да буду схваћени као идеолошки или под снажним утицајем политичког наратива са било које стране. Такође, настојали смо да догађаје прикажемо без националне страсти („одбрана нације“) и било каквих предрасуда, ако је то уопште могуће.
(Из Предговора књиге)