Ово је прва заједничка књига једног српског и једног хрватског аутора у последњих пола века, која се бави нашом новијом историјом.

У књизи се налазе 253 мање позната или потпуно непозната документа о Титу – од крсног листа и највеће тајне његовог живота, услова и околности под којима  га је Москва поставила за генералног секретара ЦК КПЈ  и непознаница о сукобу са Стаљином, до података о његовим платама, ауторским хонорарима и дечјим додацима.

Тито – строго поверљиво омогућује читаоцу да из прве руке упозна Тита – највећег југословенског политичара 20. века.

Представљање књиге
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО

18. Мај 2010.

Књига докумената Тито –  строго поверљиво, аутора из Србије и Хрватске Пере Симића и Звонимира Деспота, у издању Службеног гласника, представљена је у понедељак, 17. маја, у Клубу – књижари – галерији Гласник.

У књизи су објављена 253 документа о доживотном председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, од којих су нека први пут, а о књизи су овом приликом говорили Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју, Домагој Церовац, директор Издавачке делатности Вечерњег листа и аутори књиге.

„Поводом годишњица смрти и рођења Броза, често се некритички говори о успесима и последицама његове владавине и најчешће се величају либерализација после педесетих година, успеси самоуправљања и економске политике, без дубље критичке анализе. Ова књига је значајна јер кроз документе објективно сагледава Брозову владавину, без митологизације“, рекао је Цветковић.

Значајно је и то што је књига плод заједничког рада и истраживања двојице аутора из Србије и Хрватске, истакао је Цветковић и подсетио да је Деспот уредио и књигу „Партизански злочини и комунистичка репресија у Хрватској“ коју је оценио као значајно дело, јер у Србији та врста документације још није доступна истраживачима.

Церовац је истакао да је реч о делу које потписује изванредан ауторски двојац и књизи која је најуспешнији издавачки подухват Вечерњег листа.

Деспот је констатовао да је добро што се данас о Титу може писати без емоционалног оптерећења и предрасуда.

„Неопходно је детаљно истраживати архиве и знати читати документа на прави начин. Тита је немогуће оценити црно-белим тоновима, па је зато и ова књига пуна најразличитије иконографије. Она је стога битна за све – и оне који су живели у Титово време, али и за оне који су скоро рођени и сада слушају различите приче о овим временима“, рекао је Деспот.

„Савремено српско и хрватско друштво заслужују да своје судове доносе на основу чињеница, промишљајући одговорно и објективно. То је била и наша идеја водиља када смо припремали ово дело“, рекао је Симић.
У књизи Тито – строго поверљиво нека од поглавља носе називе: „Тито нуди примирје Немцима“, „Врховни штаб жели да се бори само против четника“, „Немамо више никаквог повода да се боримо против немачке војске, нити да наносимо штете немачким интересима у Југославији“...
Аутори у предговору тврде да је Брозу освајање власти било важније од борбе против фашизма и да је 1943. нацистичкој Немачкој понудио споразум о стратешком партнерству, јер се бојао да би искрцавање савезника на југословенску обалу Јадранског мора могло да ојача позиције четничког покрета Драгољуба Михаиловића.
У поглављу „Ко није за нас, биће разбијен“, у којем је објављен записник са седнице Политбироа ЦК КПЈ од 2. марта 1945, Броз говори о предстојећим изборима и каже да је пренео председнику Демократске странку Милану Гролу да се по селима не могу одржавати никакви састанци, а да се Грол сложио са тим. „Демократи су најопаснији“, рекао је тада Броз.
Броз је 29. октобра писао совјетском вођи Јосифу Стаљину да се совјетски официри нису придржавали Стаљинове наредбе да сав плен „захваћен у Београду“ буде предат Народноослободилачкој војсци, на шта му је Стаљин одговорио да „плен припада ономе ко га освоји“.

Ово су само неке од тема обухваћених документима у књизи Тито – строго поверљиво. Објављена су мање позната или потпуно непозната документа о Титу – од крсног листа и највеће тајне његовог живота, услова и околности под којима га је Москва поставила за генералног секретара ЦК КПЈ и непознаница о сукобу са Стаљином, до података о његовим платама, ауторским хонорарима и дечјим додацима...