Прошлост која обавезује – истина која искушава
будућност!
Мит има сопствену логику. Претворити Немце
од агресора у жртве. Изједначити стаљинистички СССР и хитлеровску Немачку. Претворити
Црвену армију од победничке војске у гомилу помахниталих лудака. Али зашто бисмо
се ми пецали на то?
Ми, напротив, треба да се присетимо да jе СССР
био (по мерилима тог суровог времена) – бруталан, али не и осветнички режим. Никаквог
планског истребљења дојучерашњих непријатеља нити је било, нити је то неко имао
као идеју.
Нисмо се унижавали дотле да бисмо се светили.
Нисмо Гетеов дом претворили у коњушнице, као што су нацисти Толстојеву кућу у Јасној
Пољани, као што нисмо збрисали с лица земље ни Берлин, ни Дрезден, као ни десетине
наших градова и десетине хиљада села. Рат је био време масовног хероизма, у којем
су се испољавале и остваривале најбоље
особине и квалитети нашег многонационалног народа. Стаљинистичка пропаганда је много
пута искривљавала догађаје, стварала медијске обрасце и ликове. Па… свака пропаганда
се тиме бави и апсурдно ју је осуђивати – она је деловала у ратним условима.
Велики отаџбински рат даје и лекцију о томе
да је народ непобедив све док постоји идеја… а то није била комунистичка идеја,
већ љубав према отаџбини, домовини, дому и породици.