Годину-две дана после Антологије
Архитектуре и Цивилизације Александре Мокрањац, Дела о ком сам и писао и
радо говорио на представљањима – ишчитавам њене нове есеје и студије у чијој су
жижи, очекивано, поново Архитектонски светови и сазвежђа. Архитектура је ту, још
једном – главни јунак, почесто несхваћен и скрајнут, па и лоупотребљен од оних
који би требало да о њему/ њој највише воде бригу... Архитектура је, дакле, у
средишту, опажајном и мисаоном фокусу аутора, Архитектура са свим својим паралелним
и пратећим феноменима, а нарочито хотимичним пре него случајним превидима везаним
за, како то често подвлачи архитектa Александра Мокрањац, „конститутивну улогу Архитектуре
у настанку и развоју цивилизације.“ Одакле таква привилегована
улога Архитектуре? Колико год се и савремена архитектонска Продукција и градитељско
наслеђе кроз историју третирају најчешће у оквирима стилова И владајућих уметничких токова
– духа и укуса времена – свим тим естетско- естетичким поделама, поетикама и разматрањима
измиче она најбитнија компонента. Етичка... Етички аспекти Архитектуре
посебан су мотивациони слој књиге Град и Храм.
(Академик Бранислав Митровић)
Када је познати теоретичар
Чарлс Ландри разматрао појмове идеалног града, закључио је да су најбоља места она
која имају богат садржај и искуства, која су, у суштини, далековида у свом концепту.
То је емотивно задовољавајући град, али није град емоција. А осећања су
оно што нас чини истовремено рањивим и узвишеним – о чему говори ова књига.
(Петар В. Арбутина)