Игор Мандић
Рођење 20. студеног/јануар 1939.
Шибеник, Хрватска
Занимање: књижевни критичар, есејист, колумнист, полемичар
Националност Хрват
Период писања 1970. -
Књижевне врсте: есеј, полемика, аутобиографија, књижевна критика, роман
Супруга Славица Мандић
Награда Хрватског новинарског друштва за животно дјело 2005.
Игор Мандић (Шибеник, 20. студеног 1939. – ), књижевни критичар, есејист, колумнист, полемичар. Објављује књижевне критике, социо-културолошке фељтоне, есеје и полемике. Дугогодишњи сурадник многих радијских и телевизијских постаја. Добитник награде Хрватског новинарског друштва за животно дјело 2005.
Животопис: Завршио студиј компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године. Од 1966. био запослен у Вјеснику, као критичар у дневним новинама, као колумнист Вјесника у сриједу, те интерни рецензент, уредник и аутор текстова у појединим Вјесниковим издањима. Од 1993. до 1995. писао је културолошке коментаре за Слободну Далмацију, а 1997. прешао у слободне умјетнике, те је објављивао у разним листовима, нпр. Новом Пламену. Био је главни уредник новина Вјесник (2000.). Живи и ради у Загребу.
Политичка стајалишта: Мандић је у емисији "Недјељом у два" рекао да је Домовински рат био "грађански рат"[недостаје извор], а уз то је и прије износио своја мишљења о њему. У тој истој емисији је изјавио да се залаже за поновно политичко удружење Срба и Хрвата.Противи се неовисности Косова јер је по њему Космет српска земља. Такођер је изјавио како се противи неовисности Црне Горе. Сматра да су Срби и Хрвати "два племена истога народа" и да је за поновно стварање федералне заједнице .
Дио Мандићеве изјаве с комеморације у Јадовном 26. 6. 2011. (према писању српских Новости): "Усташки кољачки менталитет још столује у хрватском народу и то могу викати с небодера на загребачком Тргу Републике." ... "Док год постоје злоћудни повици на стадионима, графити... а иза тога мржња и ирационално бјеснило потпомогнути политиком, неће бити среће. Што је најгоре, иза свега се крије и интерес цијеле фашистичке Еуропе."
Дјела:
Уз длаку, критике (Загреб, 1970.)
Mysterium televisionis, есеји (Сплит, 1972.)
Гола маса, фељтони (Загреб, 1973.)
Њежно срце, полемике (Загреб, 1975.)
Митологија свакидашњег живота, фељтони (Ријека, 1976.)
Od Bacha do Cagea, есеји, критике (Загреб, 1977.)
101 кратка критика (Загреб, 1977.)
У сјени оцвале глазбе, полемике (Загреб, 1977.)
Полицајци духа, полемике (Загреб, 1979.)
Шок садашњости, есеји (Загреб, 1979.)
Арсен, монографија (Загреб, 1983.)
Књижевност и медијска култура, есеји (Загреб, 1984.)
Што, заправо, хоће те жене?, фељтони (Загреб, 1984., Вараждин и Пула, 1985.)
Принципи кримића, есеји (Београд, 1985.)
Једна антологија хрватске поратне поезије, антологија (Прокупље, Загреб, 1987.)
Збогом драги Крлежа, полемике (Београд, 1988.)
Брачна кухиња, фељтони /са Славицом Мандић/ (Загреб, 1989.)
Екстазе и мамурлуци, есеји (Загреб, 1989.)
Романи кризе, критике (Београд, 1996.)
Књижевно (ст)ратиште, критике (Загреб, 1998.)
За нашу ствар, критике, полемике (Загреб, 1999.; ИИ. проширено издање, Београд, 2001.)
Пријапов проблем, есеји (1999.)
Између дв(иј)е ватре, колумне (Београд, 2000.)
Бијела врана, колумне-полемике (Загреб, 2002.)
Хитна служба; избор колумни из "Вјесника" 1999. - 2005. (Загреб, 2005.)
Себи под кожу. Нехотична аутобиографија (Загреб, 2006.)
Брачна кухиња /са Славицом Мандић/ (Загреб, 2006.)
Нотес - ВУС 1968-1972 (Загреб, 2007.)
У задњи час. Аутобиографски reality show (Загреб, 2009.)