Окосницу
Миковог теоријског размишљања и методолошких поступака чини систем категорија израза, који је од прве књиге доживео низ допуна
и корекција. Може се наиме рећи да Микове књиге
углавном имају исту структуру, засновану на комплементарности студија теоријског
и студија интерпретацијског карактера, на тај
начин што се теоријски модел, проистекавши из емпиријских посматрања књижевних дела, интерпретацијски
проверава, из чега онда нужно проистичу његове допуне
и корекције. Међу теоријским студијама опет једна је централна, у којој се образлаже
и дефинише систем категорија
израза. У Естетици израза то је студија „Изражајна концепција
стила“, у књизи Текст и стил (1970) студија „Изражајна
структура текста“, у књизи Од епике ка лирици (1973) студија „Стилистички модел књижевног дела“,
у књизи Стил, књижевност, комуникација (штампаној на енглеском: Стyле, Литературе, Цоммуницатион,
1978) студија „Изражајна концепција стила и систем израза“, у
књизи Стваралаштво и рецепција (1978; аутор првог дела књиге, Естетска комуникација, јесте
Франтишек Мико, а другог дела, Естетска метакомуникација, Антон Попович) студија „Комуникација и конструкција дела“,
у књизи Вредности и књижевни процес (1982) студија „Семиотичко-комуникациони модел стила и текста“,
у књизи Аспекти књижевног текста (1989) студија
„Од текста ка књижевном делу“. Комплексно је приказао систем категорија израза и другде, на пример у
студији „Појам текста“, објављеној у часопису Ромбоид (1987), а поједине његове делове је образлагао и интерпретацијски
примењивао и у другим својим књигама (Стилске конфронтације, 1976; Поезија,
човек, техника, 1979; Игра и сазнање у дечјој прози, 1980; Стих у рецепцији поезије, 1985;
Анализа књижевног дела, 1987; Уметност лирике, 1988). Категорије израза Франтишек
Мико схвата као функционалне аспекте стила којима одговарају одређени језички и тематски елементи у структури
текста. Оне у узајамним односима и комбинацијама
успостављају систем израза који је системски збир свих изражајних могућности у датом језику.
(Проф. др Михал Харпањ)