ПОДРИМЉЕ
ПОДРИМЉЕ Насеља, порекло становништва, обичаји. Књига 49
саиздаваштво са Српском академијом наука и уметности, прво издање, 2021, 16,5 х 23,4 цм, 1008 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-2748-8
Пуна цена:
2.090,00 ДИН

Цена на сајту:
1.985,50 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
1.881,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Јанко Шафарик, Белешке о Мијацима (1860)
Тома Смиљанић Брадина, Мијаци, Горна Река и Мавровско поље (1925); Дебарски Пољани и Реканци (1934); Сточарство на Бистри, Стогову, Крчину и Корабу (1932); Пастирски живот код Мијака (1920)
Милојко Вељић, Дебар и његова околина (1899)
Светозар Томић, Дебарце (1928)
Јован Хаџи-Васиљевић, Град Дебар у време ослобођења 1912. године (1940); Скадар (1921)
Јован Ф. Трифуноски, Дебар. Антропогеографска испитивања (1957)
Миленко С. Филиповић, Дебарски Дримкол (1939); Голо Брдо. Белешке о насељима, пореклу становништва, народном животу и обичајима (1940); Срби Голобрђани у Италији (1940)
Војислав С. Радовановић, Горња и Доња Белица у Струшком Дримколу (1936)
Коста П. Манојловић, Свадбени обичаји у Галичнику (1926); Свадбени обичаји у Дебру и Жупи (1935)
Петар Ж. Петровић, Свадбени обичаји у Галичнику (1931)
Живко Милићевић, У постојбини наших копаничара и зографа (1927)
Бранислав Нушић, С Косова на сиње море (1902)
Јиржи В. Данеш, Проматрања из Љумске области (1914)
Љуба Ковачевић, Скадар (1887)
Константин Јиречек, Скадар и његово земљиште у средњем веку (1914)
Попис српских православних домова у Скадру 1904/1905. године
Драгољуб Петровић, Арбанаси дошли – с Кавказа? (2011)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Подримља

Након књига посвећених Метохији, која захвата простор слива горњег и средњег тока Белог Дрима, у овој књизи доносимо студије и прилоге који се односе на антропогеографска, етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов сматра Старом Србијом, и он обухвата слив Црног Дрима, који истиче на северозападној обали из Охридског језера код Струге, тече кроз југозападну Македонију, примајући код Дебра највећу притоку Радику, и потом прелази на територију данашње Албаније, где се код града Кукеса спаја са Белим Дримом и као јединствена река Дрим тече даље ка Скадру и Јадранском мору. Обрађена су насеља у долинама Црног Дрима и Дрима. Предеоне целине у сливу Црног Дрима: Дебарски Дримкол, Дебарско поље, Дебарска жупа, Дебарца, Голо брдо, Мијаци, Горна река и Мавровско поље који се данас налазе у границама Северне Македоније, док део токова Црног и Белог Дрима и даље Дрима до ушћа у Јадранско море, са сливовима ових река, данас захвата простор северне Албаније.