„Монографија мр Александре Мировић представља оригинално мултидисциплинарно истраживање које попуњава велике празнине у српској политикологији.

Ауторка је осећајем за меру и прецизним стилом прегнантно показала комплексност предмета истраживања, тако да је његова теоријска и друштвена актуелност дошла до пуног изражаја. Залагање за редефинисање савременог концепта грађанске непослушности показује смелост ауторке да не робује теоријским величинама и строго научним методама, већ да предложи синтетизовање постојећих научних резултата из различитих области, уз њихово делимично кориговање и иновирање, а у циљу бољег  разумевања грађанске непослушности као специфичног средства политичке борбе и посебне цивилне стратегије политичког деловања.

Политикологија у Србији овом студијом прошириће сазнања у теоријској и емпиријској равни, о једном важном феномену који има своју историјску генезу, али који није научни фосил, него жива и инспиративна институција. То ће несумњиво деловати охрабрујуће и подстицајно на друге истраживаче да даље истражују грађанску непослушност као важан институт одбране од самовоље сваке власти“.

(Из рецензије проф. др Милана Јовановића) 

„Посебно желим да истакнем особеност и значај теме којом се Александра Мировић бави у овој књизи. Феномени грађанске непослушности и граница политичке облигације спадају у најконтроверзнија питања политичке теорије и политичке социологије, па и политичке филозофије. Питања докле досежу границе власти, а где почиње право на побуну, односно где се завршава обавеза послушности, а где почиње право на грађанску непослушност, представљају нека од најважнијих питања сваког политичког поретка. У односу на то како се разрешава ова дилема разликујемо ауторитарне од мање или више демократских политичких поредака.

Књига мр Александре Мировић добро се уклапа у савремене расправе о питању грађанске непослушности и има не само теоријски него и шири друштвени значај за Србију која се налази на тегобном путу промене ауторитарног у мање или више демократски политички поредак“.

(Из рецензије проф. др Вукашина Павловића)

Представљена књига
ОГЛЕД О ГРАЂАНСКОЈ НЕПОСЛУШНОСТИ

25. Новембар 2011.  

У Клубу – књижари – галерији Гласник четвртак, 24. новембра, представљена је књига Оглед о грађанској непослушности др Александре Мировић, а потом је одржан скуп у знак сећања на Животу Жику Лазића (1927–2010), великог библиофила.

О књизи су говорили проф. др Милан Јовановић, рецензент, проф. др Јовица Тркуља, уредник Правне библиотеке, и ауторка.     

Јовановић, професор на Факултету политичких наука, истакао је да је ова књига посвећена једном од најконтроверзнијих питања политичке теорије и политичке социологије, а то је „докле се мора слушати власт, а одакле не мора“.

„Ова тема није непозната у стручној јавности, али је о њој врло мало писано – ова књига сада попуњава ту празнину, и то не технички, већ есенцијално“, истакао је Јовановић, нагласивши да је књига написана јасним језиком и методолошки прецизно.

Тркуља је констатовао да ће читаоцима вероватно најинтересантнији бити случај Србије, односно исказивање грађанске непослушности у периоду од 1990. до 2010. године.

Ауторка је напоменула да постоји јаз између доминантних теоријских схватања и савремене праксе.

„Теоријска схватања заснована су углавном на примеру борбе Мартина Лутера Кинга за права црнаца, па су услови под којима је могуће исказати грађанску непослушност веома крути“, оценила је она.



Одржан скуп у знак сећања на Животу Жику Лазића

25. Новембар 2011.

Поред представљања књиге Оглед о грађанској непослушности, у четвртак 24. новембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник организован је скуп у знак сећања на Животу Жику Лазића, великог колекционара књига. Његова библиотека била је међу највећим у Србији и бројала је око 35.000 књига, преко 15.000 часописа, листова и новина, међу којим су и издања која представљају истинске раритете.

О великом библиофилу Жики Лазићу говорили су проф. др Момир Милојевић, проф. др Јовица Тркуља, др Ђорђе Лопичић, Жељко Јелић, као и бројни Лазићеви пријатељи и поштоваоци.

Лазић је пред смрт, уз помоћ пријатеља, предузео све да делови његове библиотеке дођу у праве руке. Десетине хиљада Лазићевих књига камионима су упућене ка новим одредиштима. Тако су значајне институције српске културе дошле у посед драгоцених књига: Библиотека Богословског факултета добила је публикације о религији, највећи део белетристике и најзначајније часописе и листове, који су излазили у Србији у XIX и XX веку; Библиотека Патријаршије – Легат Животе Лазића који садржи комплете НИН-а, Књижевних новина, и штампе која је излазила у Београду и Србији за време Другог светског рата; Балканолошки институт – Легат Животе Лазића, са око 2.000 књига из историје, и посебно књиге о Косову и Метохији; Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду – литературу о логорима НДХ за време Другог светског рата и књиге везане за професоре овог факултета; Библиотека Службеног гласника – комплете првих издања „Новина српских“ и ретке примерке издања која су излазила за време Првог светског рата на Крфу. Најзад, поједине вредне књиге из Лазићеве библиотеке нашле су се на полицама данашњих библиофила: проф. др Душана Батаковића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Владимира Цветковића, проф. др Слободана Г. Марковића и других.