Ако је поредак света мудар
поредак, у њему понекад мора бити тренутака у којима је са становишта земаљског
разума једино лудило љубави разумно. Ти тренуци не могу бити други него они у
којима је, као ово данас, човечанство полудело, зато што му недостаје љубави.
(Симона Вејл)
Симона Вејл је у свом кратком животу изградила застрашујуће луцидну
мисао, грозничаво је записујући на хиљадама страница, неуморно, током десет
година.
Данас је она
већ постала легенда, а њени писани радови се сматрају класичним документом
нашег доба. Била је блистава, али и парадоксна интелектуална фигура. Њена
проникнућа су суверена. Њено писање нам нуди невероватне животне, мисаоне и
спиритуалне увиде. У њу су се, приликом примања Нобелове награде, заклињали
Албер Ками и Чеслав Милош. Ова књига садржи најдубље медитације о односу
људског живота према области онога што нас превазилази. Трајно дело чији
духовни утицај неће јењавати ни у следећим деценијама. Напротив, јошћерасти. У
том суду придружују нам се, између многих других, и Емануел Левинас, Емил
Сиоран, Витолд Гомбрович, Морис Бланшо, Сузан Зонтаг, Ђорђо Агамбен…, који су и
сами аутори незаобилазних дела.