Књига је резултат
вишегодишњег истраживања о праву на правично
суђење у грађанским споровима, гарантованог Европском конвенцијом за заштиту
људских права и основних слобода, у пракси Европског суда за људска права. Аутор је анализирао и
узроке
учестале повреде ове гаранције у правном систему Србије. Први део књиге
посвећен је природноправној теорији на којој почивају позитивноправни акти
људских права, као и процесно-правној улози Суда у њиховој заштити, заснованој
на природноправним принципима. У другом делу књиге систематизовани су институти
који чине гаранцију права на правично суђење, у складу с Конвенцијом и праксом
Суда. Применом
научних метода, појединачно и синтетички анализирана је пракса Европског суда за
људска права, решења правног система Србије и домаћих судова о праву на
правично суђење.
Књига је
намењена судијама, адвокатима, органима управе, студентима и стручној јавности, али и грађанима
ради детаљније спознаје гаранција права на правично суђење према пракси
Европског суда за људска права у Стразбуру.
„За сваки од уочених проблема, о којима је
дискутовала у тексту своје расправе, ауторка је у оригиналном закључку предложила новелу у националном праву, до
које би дошло с погледом на члан 6. Европске Конвенције. Иако се о сваком од
конкретних закључака може расправљати, мора се у први ред истаћи чињеница да их
је ауторка јасно саопштила и у ствари предложила побољшање свог националног
права под утицајем Европске Конвенције. Због тога ће рукопис који је пред нама
занимати и правнике практичаре, а не само оне који се правом људских права баве
у оквиру свог академског деловања.“
Извод из рецензије проф.
др Драгољуба Поповића