У уторак, 17. септембра, у књижари „Геца Кон“ представљено је прво коло Изабраних дела Светислава Басаре.
О књигама су осим аутора говорили Јасмина Врбавац, Петар Арбутина и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
Прво коло Изабраних дела Светислава Басаре у издању Службеног гласника чине романи: Дневник Марте Коен, Џон Б. Малкович, Успон и пад Паркинсонове болести, Срце земље и Почетак буне против дахија. Колекција је склопљена у дослуху са ауторским принципом неочекиване конструкције, што значи да романи нису бирани по хронологији, нити по популарности или важности коју су им одредили критичари, већ басаријански необјашњиво, али тачно, дајући пресек кроз време и простор књижевног и стваралачког пута једног од наших најчитанијих писаца. Увод у сваки роман написали су најбољи познаваоци Басариног дела Јасмина Врбавац, Миљенко Јерговић, Ненад Шапоња, Петар Арбутина и Марјан Чакаревић.
„Басара је један од најбољих и најплоднијих писаца савремене српске књижевности и читајући поново романе који су објављени први пут пре двадесетак година, схватила сам да се Басара не може укалупити у класичне форме књижевности“, рекла је у уводом делу уредница Гордана Милосављевић. „Избор је занимљив и важан и подсетиће нас на оно што је Басара причао пре 20 година“, напоменула је уредница..
Јасмина Врбавац открива да је за њу сваки излазак нове Басарине књиге нека врста празника. Она дели мишљење уреднице да се Басара сврстава у наше највеће писце, па је чуди што га поједини доживљавају као колумнисту. „Често имам утисак да наше колеге као да то нису прочитале, а ако јесу, нешто дубински нису разумеле. Зато ме радује идеја да се свака књига опреми предговором, тако да може да се прочита неки коментар и да се мало дубље уђе у књигу“, рекла је Јасмина Врбавац.
Петар Арбутина је приметио да читав живот гледамо како нам Басарини романи постају стварност, а да је увидом у његове последње рукописе схватио да су то репортаже са лица места. „Важно је да се ове књиге појављују као постамент, да се зна да је неко писао и даље видео од других писаца“, напоменуо је Арбутина, и истакао да међу писцима од Басаре „не постоји бољи познавалац језика“. Такође, он додаје да су најбоље Басарине књиге, као што је Срце земље, прошле скоро неприметно, као да су биле превелики залогај са критику. Басара се надовезао рекавши: „Ако је књига прећутана, то је знак да је успела, што је мени врло драго.“