Галерија "Надежда Петровић", Чачак
Промоција Сабраних дела Станислава Винавера
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, уредник, др Гојко Тешић, приређивач и Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије
Музика: Јана Милишић, вокални солиста
Среда, 20. март
Уметничка галерија „Надежда Петровић, у 19,30 часова
--------------------------------------------------------------------------------
СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР
Песник и есејиста Винавер, јавља се као утемељивач експресионистичког покрета (написао је «Манифест експресионистичке школе»), најоштрије се залажући за раскид с традиционалним уметничким изразом и оспоравајући дотадашње «патриотске и десетерачке каноне» које су били поставили дотад неприкосновени књижевни критичари Јован Скерлић и Богдан Поповић.
Други светски рат провео је у заробљеништву у немачком логору Оснабрик.
Винавер још далеке 1911. у Паризу пише „Мјећу“ којом започиње превазилажење српске модерне. Пародијске песме попут „Евдоксије“ субверзивног су карактера и суштински су почетак српске авангарде. Европска и српска авангарда отуда су савремене у предратном смислу. Винавер први преводи Хашековог „Доброг војника Швејка“, Раблеовог „Гаргантуу и Пантагруела“, Керолову „Алису у земљи чуда“, Твенове „Доживљаје Тома Сојера и Хаклбери Фина“ имајући прилике да се сретне са елементима пародије у књижевности.
Последње године (1945 — 1955) провео је у Београду, радећи као професионални књижевник, сатиричар и преводилац са француског, енглеског, руског, чешког, пољског и немачког језика. Његови специфични преводи, у којима је зарад преношења најдубљег смисла и тумачења превођеног текста видљиво одступао од оригинала, понекад су чак наилазили на одбијање издавача, али су и данас остали ненадмашни, скоро као посебна књижевна дела.
На пољу сатире Винаверове пародије одликују се бескрајно духовитим обртима, свежином израза и префињеним осећајем за гротеску, што је посебно дошло до изражаја у «Пантологијама новије српске пеленгирике» (1920, 1922. и 1938.), које су заправо пародијски пандан «Антологији новије српске лирике» Богдана Поповића.
Међу бројним Винаверовим радовима, најпознатије су:
• Приче које су изгубиле равнотежу (1913),
• Мисли (1913),
• Варош злих волшебника (1920),
• Громобран свемира (1921),
• Чувари света (1926),
• Икаров лет (1937),
• Ратни другови (1939),
• Европска ноћ (1952),
• Језик наш насушни (1952) и као круна његовог размишљања о српском језику
• Заноси и пркоси Лазе Костиће (1953).
У овој последњој књизи, за коју је Винавер водио велику битку и за живота није могао да нађе издавача, аутор је полемичким мајсторством до врхунца довео своје критике српског културног медиокритетства и митоманства Иако је показао да се може бити модеран у контексту националне културе, он је и после тога још пола века остао несхваћен, потискиван и прећуткиван, па су «Заноси» поново штампани тек 2006. године.
У књизи на скоро 600 страна есејао великом песнику, Винавер је успео да ослика комплетно духовно и уметничко наслеђе српске књижевности, културе, митологије, државности и да напише не само монографију о Лази Костићу, већ и аутопоетичко дело, које спаја интелектуално-уметничку радозналост, енциклопедијску обавештеност и аутентични дух.
«Заноси и пркоси» садрже, наиме, комплетну Костићеву биографију и његова дела, историјски контекст у коме су настајала и белешке о његовим савременицима, али Винавер пише и о музици, проблемима стиха, посебно десетерца, трохеја и хексаметра, о језичким могућностима, мелодији језика и о модерној о поезији уопште.
Умро је у Нишкој бањи 1. августа 1955. године.
______________________________________________________________________
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА - Приредио Гојко Тешић
Станислав Винавер – најевропскији интелектуалац-писац-уметник у српској култури и најсрпскији у европској традицији, с којом је био у узбудљивом стваралачком дијалогу – есејист, критичар (књижевни, музички, позоришни, ликовни, филмски итд.), песник, пародичар, полемичар, преводилац (с француског, немачког, енглеског, руског, шпанског, пољског и италијанског – да ли у српској култури постоји чудак језикотворац сличнога кова?), приповедач и путописац, новинар и репортер, књижевни историчар, уредник широкога образовања, несводљивог и неканонизованога духа, био је у жестоком спору с догматским, идеологизованим, нормативистичким, позитивистичким мишљењима.
Увек је из европскога окружја у српски поетско-уметнички контекст критички преносио, препевавањем и превођењем, острашћено и занесено, пркосно и у инат законодавцима и проповедницима поетске праксе и промишљања, оно што је негде, тамо у свету, највредније, најзначајније (бајке из Хиљаду и једне ноћи, Рабле, Вијон, Нервал, Гете, Валери, Рембо, Хашек, Стерн, Блок, Твен, Кено, Гогољ, Киплинг, Керол и тако дaље).
Награда за издавачки подухват године на 57. Међународном београдском сајму 2012.
Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за издавачки подухват 2012. године.
цена: 15.000,00 РСД
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
приредио Гојко Тешић