Полазећи од традиционалног виђења старогрчке културе као тријумфа рационализма и користећи аналитичка оруђа модерне антропологије и психологије, Додс показује да су Грци били склони истим „примитивним” начинима мишљења која се могу наћи у било ком друштву и да веровања у магично и ирационално нису никада нестала, упркос рационалистичко-просветитељским настојањима Платона и Аристотела.