Ако се аутор уз
претходну књигу запитао „Како уопште покренути читање, а да оно не буде само
стереотип?“, и додао „Заблуде модернизма су заправо и заблуде постмодернизма.
Заблуде читања. Једино и само наше заблуде“, сада је то деликатније учинои. На
наредним страницама није ни помислио да изнесе неку нову теорију читања, нити
да теоријски преиспита стратегије већ анахроних читања од Стенлија Фиша до
Џефрија Хартмана, Дериде, Левинаса или Харолда Блума, колико само да са раном
деконструкцијом понови да је свако читање погрешно читање, да разумемо по цену
неразумевања, а читамо по цену нечитлјивости. Заблуде читања су мото сваког
читања и писања, иманентни промашај као залог разумевања. Заблуде, овог пута не
„наше“, већ само „ауторове“. И постструктуралистичке заблуде као могућност
мишлјења књижевности и културе. Дакле, само умножене хуманистичке заблуде. '
прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 200 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1734-2