У свечаној сали Српске академије наука и уметности, у среду 22. новембра, поводом јубилеја седамдесет година од оснивања Етнографског института САНУ, представљена је књига ЕТНОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА, објављена у саиздавачкој делатности Службеног гласника и Етнографског института САНУ.
Ово лексикографско издање је први том нове Гласникове едиције МАЛИ ЛЕКСИКОНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ, у којем се из перспективе савремених научних тенденција сумирају многа претходна сазнања и искуства. У њему се налази седамдесет изабраних појмова из етнологије и антропологије, обрађених на озбиљан и студиозан научни начин, али и тако да могу бити сазнајно доступни и разумљиви широј читалачкој публици.
О пригодном јубилеју Етнографског института и новоизашлом лексикону говорили су академици САНУ, истраживачи и научни сарадници Етнографског института и Гласникови уредници.
Скупу се најпре обратио генерални секретар САНУ, Димитрије Стефановић, који је подсетио да је Етнографски институт САНУ централна установа у земљи која се бави етнолошким и антрополошким проучавањем српске културе у матици и расејању, те да ова књига стога представља и круну научног рада једне такве институције.
Представник Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Никола Танић, изразио је захвалност у име Владе Републике Србије и упутио честитке Гласнику и Етнографском институту САНУ за остварење „једног импозантног дела, које је умногоме прави стратешки пројекат за наше друштво и државу“.
Извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига, Петар В. Арбутина, најпе је честитао значајну годишњицу коју обележава Етнографски институт САНУ, а затим у кратком осврту говорио о овом важном лексикографском подухвату.
„Лексикон који је пред нама само је у наслову мали, али је велико оно што он излаже и што чува. Много смо се питали о тим мерним одредницама, шта је велико а шта мало, и одлучили смо да га назовемо малим по следећој логици – нека је српски народ мали, али нека добро сачувамо оно важно што проберемо из његове прошлости и његовог наслеђа. Етнографски институт и Гласник су успели да неизбрисиво и трајно сачувају један мали али по значају велики део богатог и непрегледног српског наслеђа“, нагласио је, између осталог, Арбутина.
Уредник едиције МАЛИ ЛЕКСИКОНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ, Владимир Рогановић, укратко је описао ову едицију и представио њене програмске циљеве. Према његовим речима, лексикони ове едиције ће сажето и концизно, а методолошки изразито озбиљно и педантно, настојати да представе српску културу, у најширем значењу тог појма. Садржински и тематски, лексикони ће бити широко засновани и хетерогени, али неће претендовати на свеобухватност, јер она, како је напоменуо, у случају презентовања једне културе и није могућа.
„Управо одатле и одлука да овој едицији додамо епитет мала – наслов који нас упућује да ћемо у оквиру ње наићи на одређен број појмова и одредница из огромног и разноликог поља српске културе, да ће се ту наћи најважније од обиља материјала који чини српску културу. Ипак, оно што се ту буде нашло, биће научно непорециво, вишеструко научно применљиво и читалачки занимљиво“, истакао је Рогановић.
На Рогановићеве речи надовезала се уредница овог тома Љиљана Гавриловић, професор Филозофског факултета у Београду. Она је истакла да је жеља ауторског тима била да се у кохерентну целину помире научно и популарно, опште глобално с националним и индивидуалним, традиционално и савремено.
„Као научници, ми се, осим прошлости и традиције, бавимо и савременошћу, културом глобалног друштва у његовим актуелним стањима, али и његовим сталним менама. Наш задатак стога јесте да увидимо односе традиције и савременог и да се позабавимо тумачењем како се то прошло реинтерпретира у модерном контексту. Ова књига је настала под притиском кратких рокова, све њене одреднице исписане су у мање од шест месеци, али ауторском тиму је то био само ефектан подстрек да се пробере најбитније за књигу овог обима и да се изванредно остваре научни задаци дефинисања одабраних појмова. Овај лексикон је заиста успео да одговори императиву повезивања традиције и савремености, националног и општег“, оценила је професорка Гавриловић.
На самом крају, присутнима се обратила и директорка Етнографског института САНУ, Драгана Радојичић. Она је рад Института упоредила с мисијом успостављања и остваривања комуникације српске културе с другим народима и њиховим културама, што произлази из потребе да се култура увек чува од инстинкта самоизолације.
„Ово је пионирски подухват наше етнолошке науке, први свеобухватни лексикон те врсте у српској науци и култури, а не само пригодно издање поводом значајног јубилеја наше установе. То је, уједно, и дуг који одужујемо великанима наше етнологије и антропологије, али и залог за будуће нараштаје наше науке“, истакла је она, захваливши потом свим уредницима, ауторима и руководиоцима Гласника и Етнографског института САНУ и оценивши да то осећа као дужност, јер су они учинили огроман напор и дали велики допринос српској култури и науци за будуће генерације.