УМЕЋЕ СТИХА
Поглед у књигу
УМЕЋЕ СТИХА
приредила Калин-Андреј Михајлеску
превео Лазар Мацура
прво издање, 2012
15 х 18 цм
148 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1417-4
Пуна цена:
715,00 ДИН

Цена на сајту:
607,75 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
536,25 ДИН
+ (трошкови доставе)
Себе првенствено сматрам читаоцем. Као што знате, одважио сам се да пишем; али мислим да је оно што сам прочитао далеко важније од онога што сам написао. Јер човек чита оно што воли – а пише не оно што би желео, него што уме да напише.
 
Сећање ме враћа у једно вече пре шездесетак година, у библиотеку мога оца у Буенос Ајресу. Видим оца; видим светлост гасне лампе; могао бих да положим руку на полице. Тачно знам где да нађем Бартонову Хиљаду и једну ноћ и Прескотово Освајање Перуа, иако те библиотеке више нема. Враћам се тој већ давној јужноамеричкој вечери и видим свог оца. Видим га у овом тренутку; и чујем његов глас који изговара речи које нисам разумео, али које сам осећао. Те речи су долазиле од Китса, из његове „Оде славују“.
 
Мислио сам да знам све о речима, све о језику (кад је човек дете, осећа да зна много), али те речи су ми дошле као откровење. Наравно, нисам их разумео. Како сам могао разумети стихове о томе да су птице – да су животиње – на неки начин вечне зато што живе у садашњости? Ми смо смртни зато што живимо у прошлости и у будућности – зато што се сећамо времена када нисмо постојали, и што предвиђамо време кад ћемо бити покојници. Ти стихови су ми дошли кроз музику. Пре тога сам о језику размишљао као о начину да се нешто изрази, да се човек пожали, да каже да је весео или тужан итд. Међутим, када сам чуо те стихове (од тада их, на известан начин, слушам непрестано), знао сам да језик може да буде и музика и страст. И тако ми се открила поезија.
 
Од тада поигравам се једном идејом – с идејом да упркос томе што се човеков живот састоји од мноштва хиљада тренутака и дана, да се ти силни тренуци и ти силни дани могу свести на само један тренутак: на тренутак када човек спозна ко је, када се непосредно суочи са собом. Претпостављам да је Јуда, када је пољубио Христа (ако је то стварно учинио), осетио у том тренутку да јесте издајник, да је његова судбина да буде издајник, и да је одан тој злој судбини. Сви се сећамо Црвеног ордена за храброст, приче о човеку који не зна да ли је кукавица или храбар човек. Онда дође тренутак кад спозна ко је. Када сам чуо ове Китсове стихове, изненада сам осетио да је то величанствено искуство. И тако се непрестано осећам после тога. Можда од тог тренутка (претпостављам да претерујем због предавања које држим) себе сматрам „књижевником“.

Представљена дела УМЕЋЕ СТИХА и БУДУЋНОСТ РОМАНА
10. ОКТОБАР 2012.
 
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 9. октобра, представљена су дела Умеће стиха Хорхеа Луиса Борхеса и Будућност романа Хенрија Џејмса, о којима су говорили Биљана Дојчиновић, Наташа Марковић и Петар Арбутина.
 
Оба наслова је уреднички потписала Наташа Марковић изјавивши да је колекцију названу „Поетика“ баштинила од уредника библиотеке „Наука о књижевности“, проф. др Гојка Тешића, који је осмислио овај серијал започет књигом Поетика Фридриха Хердерлина.
 
Уредница је истакла да је одлика књига које се укључују у ову колекцију да тумаче поетику одређених писаца „њима самима“,  понирући у сопствени свет, из кога црпе инспирацију, откривајући лични однос према уметности, литератури, показујући да треба веровати у свет снова и идеја.
 
Биљана Дојчиновић је истакла да књига са текстовима Хенрија Џејмса обухвата есеј о роману и низ предговора које је написао за њујоршко издање својих дела. Она је оценила да ови текстови представљају необично пророчанство о творевини у којој је садржана укупна људска свест.
 
„Џејмс открива“, наставила је она, „због чега је роман најобухватнија и најеластичнија од свих слика, због чега је његов први задатак да представи личан непосредан утисак о животу, и због чега му живост даје неуморна снага покушаја да ухвати сваки тон и особеност чудног неправилног ритма живота.“
 
Подсетивши да је Џејмс родоначелник америчке теорије прозе, Дојчиновићева је закључила да он испитује од чега је саздано здање прозне уметности, а, као врсни писац, у предговорима користи прилику да у поновном сусрету са својим делима одгонетне сопствене стваралачке поступке.
 
Петар Арбутина, кога је Гласникова представница за односе са медијима Гордана Милосављевић Стојановић представила као признатог борхесовца, истакао је да су га текстови у књизи Умеће стиха изненадили јер показују великог прозаисту у новом светлу, као писца који ставља поезију испред прозе као извориште целокупне литературе.
 
Погледајте видео материјал:


Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.