Роберт Герварт је професор савремене историје на Колеџу Универзитета у Даблину и директор тамошњег Центра за студије рата. Члан је Ирске краљевске академије и Краљевског друштва за историју. Самостално или као коаутор објавио је десет књига о историји политичког насиља у Европи у XX веку и један је од најпризнатијих стручњака у тој области.
На представљању ове за нашу културу и те како значајне књиге, говорили су преводилац овог издања Дмитар Тасић, уредница Гордана Милосављевић Стојановић и извршни директор Сектора за издавање књига Петар В. Арбутина.
Окупљеним новинарима и заинтересованима за ову тематику најпре се обратила уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић, изразивши особиту захвалност историчару Дмитру Тасићу, преводиоцу ове значајне књиге и човеку који је Гервартову студију препоручио Гласниковим уредницима. Она је оценила да су српска култура и историјска наука Тасићевим преводом добили изузетну књигу, литературу каква се досад није могла читати на српском језику.
„То је историјско штиво писано из нетипичне историографске визуре. Не само што је проблематизовала неке мање познате аспекте консеквенци Првог светског рата него је обелоданила и обиље чињеница које су до сада биле непознате или врло мало познате историчарима како на Западу, тако и онима из Источне и Централне Европе. Поврх свега, ова књига уопште није писана сувопарним фактографским маниром историчара – Гервартов стил одликује маестралан приповедни приступ, готово епски тон и захват историјске грађе“, нагласила је Гордана Милосављевић Стојановић.
Према њеним речима, ова књига нуди историјску и геополитичку причу која се дотиче и наших дана, а странице ове књиге као да се настављају и данас, на крвавим хоризонтима Блиског истока, али и другде у савременом свету. Она је такође истакла и куриозитет да се Гервартова књига, иако научно и озбиљно истраживачко дело, убрзо после свог првог објављивања нашла међу 100 најпопуларнијих наслова на сајту Амазона, што довољно сведочи о њеном необичном квалитету.
У свом осврту на књигу, Петар В. Арбутина је кренуо од својих примарних читалачких импресија: „Гервартова књига је код мене произвела оно ретко осећање које преплави читаоца када дође у додир с аутором који видно трага за истином, за валидношћу дубљих историјских закључака.“
Арбутина такође оцењује и да је ово књига с масивним историозофским и политичким слојевима значења, а не пуки уџбенички збир бројки, имена, датума и других факата.
„Роберт Герварт пише историју из неких наизглед периферних догађаја и споредних момената и утисака, али управо отуда и показује да за историографију не постоје неважни подаци и догађаји (посебно ако се претендује на комплетну и истиниту слику). Све оно што победници прећуткују – јер је за њих све сем извојеваног тријумфа и после тог тријумфа небитно – ова књига износи на видело, потврђујући тако једну помало мистичку мисао да се природа сукоба најбоље види из перспективе пораженог“, казао је он.
Дмитар Тасић, историчар који је две године провео у Даблину директно сарађујући с аутором на изради књиге, захвалио је Гласнику и његовим уредницима јер су препознали изузетну важност ове студије за српску културу и науку. Поновио је и мишљење претходних говорника да је у питању апсолутни новитет у оквирима српске историографске литературе.
„Герварт се потрудио да нам прикаже детаљну и широку мозаик-композицију једног турбулентног времена за човечанство, када су Европа и свет били оптерећени насиљем.“ Тиме је аутор, према његовом мишљењу, допринео бољем објашњењу и разумевању насиља и страхота Другог светског рата. „Неке ужасне ствари су тада постале прихватљиве, а Други светски рат ће крвави резон устоличен у Првом рату додатно усавршити и довести до болесног и катастрофалног врхунца, оличеног у геноцидима и холокаусту“, рекао је Тасић.
На самом крају излагања о књизи, Тасић и Арбутина су се осврнули на неславни епилог српске победе из Великог рата, апострофирајући трагизам малог човека и малих нација. Тасић је подсетио да су судбине народа по правилу одређивали велики и важни играчи светске политике, повлачећи грубим потезима лењир и оловку по карти, врло често на некој лежерној поподневној седељци, уз чај и кекс или опуштену вечеру. Арбутина је пак свој осврт завршио цитатом из Џојсовог Уликса, који каже: „Још једна оваква победа и ми смо изгубљени!“