Налазите се |
Вечни фашизам
Вечни фашизам Слобода и ослобођење задаци су којима никада нема краја. 22. август 2013.
ЕСЕЈИ ЈЕЛЕ СПИРИДОНОВИЋ САВИЋ У СВЕТЛУ РЕЛИГИОЗНОГ МИСТИЦИЗМА
ЕСЕЈИ ЈЕЛЕ СПИРИДОНОВИЋ САВИЋ У СВЕТЛУ РЕЛИГИОЗНОГ МИСТИЦИЗМА У раду се проучава есејистика Јеле Спиридоновић Савић (1890–1974):  текстови које је сабрала у збирку Сусрети (1944), као и они које је редовно објављивала у  књижевним часописима током тридесетих година прошлог века. Некада слављена, а потом заборављена српска књижевница писала је поезију (збирке С уских стаза (1919), Вечите чежње(1926) и Јесење мелодије (1939) и религиозни еп Пергаменти (1923)), прозу (Приповетке (1939)) и есеје (Сусрети 1944)). Школујући се у светским центрима културе (Њујорку, Минхену, Трсту и Монаку), имала је прилике да идеје православља (као дела својег традиционалног наслеђа) укрсти са идејама западног хришћанства, поготово у области мистичке духовности. Религиозни мистицизам је био дубоко инкорпориран у духовну срж њених поетских, прозних и есејистичких текстова. Истраживање мозаика хришћанске спиритуалности представљало је за књижевницу увод у нови начин размишљања о метафизичким аспектима света, али и о практичном деловању  жене, према религиозним принципима. Наше проучавање есеја базирано је на научним постулатима феминистичке теорије о књижевности, које поставља питања поновног откривања маргинализованих списатељица и нових интерпретација њихових дела, и са становишта феминистичке теологије. Циљ рада јесте покушај ревалоризације датих есеја и указивање на потребу поновног  одређивања списатељичиног места у канону српске књижевности.  11. јун 2013.
Због чега смо и с ким војевали ?
Због чега смо и с ким војевали ? Књига Наталије Нарочницке „Због чега смо и с ким војевали?“ појавила се пре неколико година. Од прошле 2012. имамо је и на српском језику. Издавач је ЈП Службени гласник. Превео га је Драган Бунарџић Буковички, лепим и сликовитим језиком. Само дело је по обиму мало али веома садржајно. И изнад свега поучно. Посебно за некога са простора Србије и бивше Југославије. 6. јун 2013.
ДАНАС ДАР, СУТРА ДАР-МАР
ДАНАС ДАР, СУТРА ДАР-МАР Височанство, ЗАШТО ДА НАМ ЕВРОПА КРОЈИ ДРЖАВУ ?! КАД НЕКО НЕШТО ОД НАС ПРАВИ, СУТРА ЋЕ УЗЕТИ ЗА ПРАВО ДА ТО И РАСТУРИ. КАД ТИ НЕКО НЕШТО ДА, КАД-ТАД ЋЕ ТРАЖИТИ ДА МУ ТО ПЛАТИШ. и ТО СА КАМАТОМ НА ИНТЕРЕС! У државним пословима нико ништа не дарива а да притом не мисли на уздарје! ДАНАС ДАР, СУТРА ДАР-МАР !!! 30. мај 2013.
Ђуро Шушњић: Умеће вођења дијалога
Ђуро Шушњић: Умеће вођења дијалога Поводом 21. маја - Свјетског дана културне разноликости за дијалог и допринос развоју... Подсјетимо се се на сјајан текст социолога Ђуре Шушњића који позива на дијалог и толеранцију: 21. мај 2013.
ЏЕЛАТИ СРПСКЕ СУДБИНЕ
ЏЕЛАТИ СРПСКЕ СУДБИНЕ

Страх од руског утицаја

• Да ли су Енглези показивали интерес за Балкан?
- Енглеска није имала територијалних аспирација на Балкану, јер је економски била намирена својим великим колонијалним поседима у Азији и Африци, али је будно мотрила да се руски утицај не прошири на ове просторе. Енглеска дипломатија је највише зазирала од Србије, уверена да је она продужена рука Русије на југоистоку Европе. То је, између осталог био и разлог што је Лондон, нарочито у време Првог и Другог устанка, подржавао Турску на рачун Србије. Такав је однос Енглеска имала према нама готово кроз цео 19. век јер је, како је рекао један хроничар "у лику мале Србије видела велику Русију".

 10. мај 2013.
ЕНДИ ВОРХОЛ - СТРАТЕГИЈЕ ПОПА
ЕНДИ ВОРХОЛ - СТРАТЕГИЈЕ ПОПА Друго издање књиге Горана Гоцића Енди Ворхол и стратегије попа, о славном америчком аутору и икони уметничког правца попарт, објавио је, шеснаест година након првог, Службени гласник. Алтернативни поднаслов ове књиге могао би да буде Конотације попа, зато што се Гоцић не бави толико особеностима Ворхоловог дела колико узајамним везама овог аутора с теоријом културе у ширем смислу. 14. април 2013.
Карл Шмит на Косову, или рат узети озбиљно
Карл Шмит на Косову, или рат узети озбиљно Размишљања о односу ваздушног рата и појма праведног рата, размишљања којима Карл Шмит (Сцхмитт) закључује свој Der Nomos der Erde -1- (то важно, али често потцењивано дело његове зреле фазе), могла су да буду написана као реакција на НАТО бомбардовање Милошевићеве Југославије. Али она су стављена на папир пре више од пола века. Сама та чињеница као да потврђује узнемирујућу актуелност Шмита. Међутим, његова актуелност дотиче све аспекте југословенске драме. И заиста - будући да он појам политичког своди на супротност пријатељ/непријатељ и инсистира на хомогености државе - Шмита слободно можемо сматрати пар еxцелленце теоретичарем политике етничког чишћења, политике коју су, после Милошевића, на југословенском тлу спроводили сви сукобљени национализми, ... 6. март 2013.
„Сајам еротике“ Зорана Пановића
„Сајам еротике“ Зорана Пановића Glory Days, ...
Пановић је социолог, као и моја мањинскост. У времену експлозије такозваних и самозваних политичких аналитичара и сличних незграпних синтагми које ништа не значе, то није мала ствар. И богатство његових текстова пре свега су одраз његовог талента, али и богатства његовог образовања.
Јер, Зоран је истински схватио значење фамозне фразе о социолошкој имагинацији – коју моји студенти обично набубају. Он социолошку имагинацију активно употребљава, и у својим текстовима и књигама пушта је у јавни промет. У питању је, између осталог, генијална идеја према којој се општи, теоријски и, осим за посебно перверзне, сувопарни концепти социологије и друштвених наука „оживљавају“. Наиме, социолошка машта чини да (у)видимо како све те социолошке структуре, интеракције, демократије, транзиције, класе и културе и остало имају везе са нашим личним животима и искуствима, и са свим нашим ситним бригама и радостима.
31. јануар 2013.
Светска економска криза: дилеме и решења
Светска економска криза: дилеме и решења Пол Кругман, један од најпознатијих светских економиста и недавни добитник Нобелове награде за економију, у једној телевизијској емисији изнео је необичну идеју: светску економију би из кризе најлакше могла извући лажна инвазија ванземаљаца. Емисија није била хумористичког типа и Кругман је износећи свој предлог био смртно озбиљан. Да би прича о лажној инвазији имала смисла, потребно је само разумети економски механизам иза једног оваквог сценарија. Према Кругману и целој једној економској школи мишљења коју Кругман заступа, тај механизам би изгледао овако. Ако би се свет уплашио инвазије ванземаљаца, владе земаља одједном би почеле да троше велике своте новца на оружје за одбрану од инвазије. Државна потрошња на куповину оружја и других одбрамбених ресурса значила би приход за произвођаче и продавце ових ствари и запослене у војној индустрији. Али новац не би остао само у војно-индустријском комплексу. 11. јануар 2013.
1 2 3 4