КАФАНОЛОГИЈА
Поглед у књигу
КАФАНОЛОГИЈА
Распродато
приредио Драгољуб Б. Ђорђевић
прво издање, 2012
17 х 24 цм
656 стр.
броширан повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1347-4
Пуна цена:
3.080,00 ДИН

Цена на сајту:
550,00 ДИН + (трошкови доставе)


Књигу тренутно не можете наручити од нас.
Разуме се да у нашем данашњем уљуђеном друштву друго мишљење влада о ракији. Али ипак немојмо заборавити да би се наши херојски преци тешко голим песницама ослободили својих вековних угњетача да су место ракије пили млеко и бозу.
 
(Павле Софронић Нишевљанин)
 
Све битно што се десило нашем човеку у вези је са кафаном. Па где то има да човек на једном месту може да задовољи основне животне потребе (за храном и пићем), да може да искаже своје уметничке амбиције (пева, рецитује и глуми, по потреби), да о истом трошку има терапеутску негу (нарочито психијатријску ако му се побркају живци), да може да се смеје и плаче у исто време а да то никоме не изгледа чудно, да пронађе жену ако му фали, да изгуби жену ако има вишка, да склапа послове, да брине о држави као што она брине о њему? У кафани!
 
(Петар Лазић)



Представљена књига КАФАНОЛОГИЈА
 
06. Март 2013.
 
 
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 5. марта представљена је књига КАФАНОЛОГИЈА приређивача Драгољуб Б. Ђорђевића.
 
Реч је о зборнику текстова, а о којем су том приликом, осим приређивача, говорили професори Бранимир Стојковић и Петар Лазић, и новинар листа Политика Димитрије Буквић.
 
Ђорђевић, професор социологије на Нишком универзитету, за своју прву монографију Казуј крчмо Џеримо добио је Награду „Десимир Тошић“ за 2011. годину, а у новој књизи сабрао је педесетак текстова социолога, историчара, етнолога, књижевника и новинара.
 
Стојковић је рекао да књига обухвата разнолике текстове аутора који су из личног искуства или на основу литературе разматрали феномен кафане, претварајући га у кафанологију – науку о кафанама.
 
Он је истакао да су кафане јавни простори у којима се одвија друштвени и јавни живот и да је у свом тексту „Кафана као медиј“ приступио кафани као комуникационој машини, анализирајући како она функционише на микро, мезо и макро нивоу.
 
Стојковић је пошао од комуникације за једним кафанским столом, преко комуникације између људи за различитим столовима у једној кафани, до комуникације између различитих кафана у једном граду, а кафански живот је посматрао као церемонијал.
 
Лазић је приметио да књига, која обухвата озбиљне научне радове, али и лепршаве текстове који су неопходни када се говори о кафани, пружа довољно аргумената о томе зашто је кафана врло битна друштвена институција. Он је кафану описао као простор сурове реалности, који је Јирген Хабермас довео у везу са формирањем јавног мнења.
 
Лазић је упоредио и данас популарне кафиће са кафанама. Он је рекао да је у кафићима битна бука коју одређује власник и која онемогућава комуникацију, стварајући илузију да су посетиоци са неким, а заправо су сами и искуства касније размењују са пријатељима на друштвеним мрежама, док у кафанама буку стварају гости међусобном комуникацијом, а најбољи власник је онај који је невидљив.
 
„Кафана је превазиђена институција и нисам сигуран да ће постојати кроз 50 година у том облику да производи јавно мнење“, рекао је Лазић и подржао је идеју да се кафанологија уведе као предмет на факултетима.
 
Буквић је подсетио да су кафане биле ратни штабови, места оснивања политичких партија, у њима су вођене политичке дискусије, окупљале су се занатлије и нагласио да је ова књига увод и увид у старију и новију друштвену мисао о кафанама о којима се ретко пише.
 
Ђорђевић је објаснио да је његова замисао да се кафанологија може изложити кроз три дисциплине: социологију, историјско-етнолошку и новинарско-књижевну дисциплину.
 
Поводом критика појединих социолога да покушава да створи нову науку која би била у рангу већ постојећих, он је казао да се не залаже да кафанологија буде нова наука, али да би, у складу са болоњским процесом, могла да се уведе као изборни курс, за шта већ постоји интересовање, нарочито међу студентима
Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.