Сава Дамјанов
САВА ДАМЈАНОВ
БИОБИБЛИОГРАФИЈА
Рођен је 1956. године у Новом Саду, где се и школовао. Дипломирао је на Филозофском факултету (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) на истом факултету (ментор му је био академик Милорад Павић). Ради на Филозофском факултету у Новом Саду као ванредни професор за Историју српске књижевности: предаје Српску књижевност 19. века и Изучавање модерне националне књижевности.
Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његова
научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичкој књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност "Писмо" и "Свети Дунав"-магазин посвећен средњоевропској култури. Говори немачки, руски и енглески језик.
Поред бројних текстова у периодици, објавио је следеће књиге: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994; Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.
Његови текстови преводјени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, бугарски, словеначки и македонски језик; заступљен је у неколико антологија савремене српске прозе. У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка); држао је предавања и на универзитетима у Берлину, Халеу, Триру, Регенсбургу, Гетингену, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Љубљани и Скопју.