Лео Шпицер (Leo Spitzer, 7. фебруар 1887, Беч, Аустрија – 16. септембар 1960,
Форте деи Марми, Италија), познати романиста и хиспаниста, један од утемељитеља
стилистичке критике, докторирао је 1910. (Die Wortbildung als stilistisches
Mittel exemplifiziert an Rabelais / Творба речи као стилско средство
на примеру Раблеа). Одлично је знао више од десет светских језика. Предавао је у
Бечу, Бону, Марбургу и Келну. Кад су националсоцијалисти приграбили власт,
емигрирао је 1933. у Истанбул, где је основао катедру за европску филологију.
Године 1936. прешао је у САД и преузео катедру за романистику на Универзитету
Џонс Хопкинс. Аутор је великог броја лингвистичких анализа највећих дела
француске, шпанске, италијанске књижевности. Шпицерови најзначајнији текстови
објављени су у Stilstudien I и II, а његов методолошки најважнији
текст је Лингвистика и теорија књижевности (Linguistics and Literary
History, 1948).'
прво издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 156 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978–86–519–1494–5