Налазите се | Аутори - Ђорђо де Кирико
Ђорђо де Кирико
Ђорђо де Кирико

Ђорђо де Кирико (итал. Giorgio de Chirico, рођен 10. јула 1888, умро 20. новембра 1978.) је био италијански сликар.

Кирико је рођен у Волосу. Након завршетка студија у Атини и Фиренци сели се у Немачку у 1906, где је уписао академију лепих уметности у Минхену, тамо је читао дела Ничеа и Артура Шопенхауера, и проучавао рад Арнолда Броклина и Макса Клингера. После 1910. сели се у Италију.
Након што се пуно селио по Европи, и после избијања Првог светског рата враћа се у Италију где се придружује италијанској војсци. Међутим, у војсци је проглашен недовољно способним за војне дужности, због тога га премештају у болницу у Фери. Године 1915. де Кирико је упознао футуристу Карла Кара. Наставио је да слика и 1918. премештен је у Рим, а такође 1918. су његова дела излагана у Европи.

Оснивач је метафизичке школе у сликарству. Најбољи део свог сликарског опуса створио је између 1909. и 1919, у својој метафизичкој фази, с мотивима мирних медитеранских градова пуних светла. Следећих је година дефинисао каноне метафизичког сликарства, а његова су разматрања објављена у часопису „Pittura metafisica“ („Метафизичко сликарство“). Радове настале између 1915. и 1925. карактеришу теме и мотиви огољене архитектуре у нереалистичној перспективи, уроњене у тајанствену атмосферу, без људских ликова. У приказима ентеријера из истог раздобља затичу се предмети измештени из свог природног или очекиваног контекста, чиме се постиже ефекат надреалног. Јављају се и узнемирујући класични мотиви (Хектор и Андромаха, (Ettore e Andromaca), 1917). На мотив кројачке лутке, симбол савременог човека, надахнуо га је „човек без лица“, лик из драме његовог брата, књижевника и сликара Алберта Савинија. Оженио се 1924. првом женом, руском балерином Раисом Гуревич, након чега су се заједно преселили у Париз. 1928. одржао је своју прву изложбу у Њујорку, а убрзо после тога и у Лондону.

Године 1930. упознаје и своју другу зену Изабелу Паскер Фар са којом ће остати до краја живота и најзад се поново доселити у Италију, тачније Рим где ће се и скрасити 1944.

Добио је награду од писца Гијома Аполинера, који је помогао да његове радове упознају и каснији надреалисти. Тангуј је написао како је једног дана 1922. видео једну од де Кирикових слика у излогу неке продавнице слика, и од тог момента је одлуцио да постане сликар, иако никада у животу није држао четкицу! Други уметнци су потврдили утицај де Кирика укључујући уметнике као што су Макс Ернст, Салвадор Дали и Рене Магрит. Де Кирико је снажно утицао на покрет надреалиста. Микеланђело Антонини, италијански филмски режисер је такође тврдио да је подстакнут де Кириком. Фумито Уеда је критички тврдио да је и игра „Ицо“ као и његов наставак „Shadow of the Colossus“ за Плаyстатион 2 настала под утицајем де Кирика.

Касније де Кирико је напустио свој метафизички начин сликања и почео да слика много реалистичније, али са много мање успеха.

Де Кирико је такође објавио и роман 1925. под називом «Хебдомерос». Његове слике нису никада више биле хваљене онолико колико су биле хваљене слике настале у његовом метафизичком периоду.
СЕЋАЊА ИЗ МОГ ЖИВОТА
Поглед у књигу
СЕЋАЊА ИЗ МОГ ЖИВОТА
Распродато
Ђорђо де Кирико (рођен 10. јула 1888, умро 20. новембра 1978.) је био италијански сликар. Оснивач је метафизичке школе у сликарству. Најбољи део свог сликарског опуса створио је између 1909. и 1919, у својој метафизичкој фази, с мотивима мирних медитеранских градова пуних светла. Други уметнци су потврдили утицај де Кирика укључујући уметнике као што су Макс Ернст, Салвадор Дали и Рене Магрит. Де Кирико је снажно утицао на покрет надреалиста.'
превео Милан Комненић
прво издање, 2009.
12 х 19,5 цм, 263 стр
броширан повез, латиница
978-86-519-0058-0
Пуна цена:
990,00 ДИН

Цена на сајту:
220,00 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.