Налазите се | Аутори - Драгољуб Мићуновић
Драгољуб Мићуновић

Драгољуб Мићуновић

Српски политичар Драгољуб Мићуновић рођен је 14. јула 1930. у месту Тополица на југу Србије. Рано је детињство провео у Скопљу где му је отац био у државној служби. Након бугарске окупације Македоније његова је породица протерана у Србију. Као прогнаници настањују се у месту Мердаре где Драгољуб похађа гимназију. По заврешетку рата школовање наставља у Куршумлији и Прокупљу. У младости је робијао на Голом отоку. Разлог је био тај што је 1948. одбио препоруку неког главешине из Окружног комитета да бојкотира даљу рођаку чији је муж, након резолуције Информбироа, робијао на Голом отоку. Револтиран млади је Мићуновић, иако члан комунистичке партије, опсовао мајку главешини. Убрзо је избачен из комунистичке партије, а затим је осуђена на 20 месеци затвора. С Голог Отока се враћа 1950. Полаже матуру у Прокупљу и уписује се на студије филозофије на београдском Филозофском факултету.

Као студент објављује књижевне критике и филозофске текстове. У исто време чест је посетилац на Казалисној академији где прати предавања из позоришне режије. Дипломира 1954. те одлази у Крушевац где три године предаје филозофију и психологију у Учитељској школи и гимназији. С групом мјесних интелектуалаца покреће лист Багдала, пише позоришне критике и режира представе у локалном позоришту. Истовремено студира право на београдском Правном факултету. После три године враћа се у Београд и посвећује реформама у школсву у оквиру Завода за школство и Педагошког института. На позив својих бивших професора пријављује се на конкурс за асистен на катедри за филозофију те је, упркос противљењу партијског комитета Универзитета, изабран за асистента. Тада постаје још активнији те на Филозофском факултету брани докторску тезу из области логике друштвених истраживања и предаје историју социјалних и политичких теорија на Одељењу за филозофију и социологију. Активан је у редакцији часописа Филозофија, савету часописа Пракис те одбору корчуланске филозофксе школе. У политичке воде је ушао први пута 1968. као један од вођа студентског покрета када је био председник Акционог одбора. Због тога је ухапшен и одузета му је пасош.

У јануару 1975. Скупштина СР Србије доноси одлуку којом проглашава Драгољуба Мићуновића, с још седам професора, политички неподобним за професорски рад. То је значило да му је даљни рад на Универзитету онемогућен. Након тога Мићуновић одлази у Немачку на Универзитет у граду Констанцу. Након повратка у Београд 1983. бави се науком на Институту за филозофију и социјалну теорију на месту директора. Чланом Југославенског форума за људска права постаје 1988. Годину дана касније (1989.) Један је од оснивача Демократске странке, прве опозиционе странке у Србији. На оснивачкој скупштини 1990. изабран је за председника странке.

На првим вишестраначким изборима у Србији, након пада комунистичког једностраначја, изабран је за посланика Народне скупштине Србије. Као републички посланик изабран је за делегата у Већу Република Савезне Скупштине СФРЈ. На савезним изборима 1992. изабран је за савезног посланика на листи Демократске странке. На ванредној седници странке (1994.) Смењује га Зоран Ђинђић, којег ће Мићуновић због тога окривити за оцеубојство. Након тога годинама нису разговарали. По одласку са места председника Демократске странке с групом србијанских интелектуралаца утемељује Центар за демократију и покреће часопис Дијалог. Нову странку, названу Демократски центар, оснива 1996. и бива изабран за њеног првог председника. Исте године као члан опозиционе коалиције Заједно поново је изабран за посланика у савезном парламенту у Савјету грађана.

Три године касније (1999.) Зачиње иницијативу за стварање нове коалиције - Дан. Коалицију су чиниле три странке (Демократски центар, Демократска алтернатива и Нова демократија). У септембру исте године (1999.) Позива све србијанске опозиционе странке да се уједине организујући Округли сто опозиционих странака у Србији који ће у коначници довести до стварања коалиције ДОС. На савезним изборима у октобру 2000., Као један од лидера ДОС-а, опет је изабран за савезног посланика у Већу грађана. На утемељитељској сјединици изабран је и за председника Савета грађана. Када је у марту престала постојати Савезна Република Југославија и оформљења Државна заједница Србије и Црне Горе изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе (бивше савезне скупштине). На изборима за председника Србије у новембру 2003. један је од кандидата, али губи од кандидата десно-екстремистичке Српске радикалне странке Томислава Николића.

ДИЈАЛОГ С ЈАВНОШЋУ I
ДИЈАЛОГ С ЈАВНОШЋУ I
Један од мотива да објавим овај избор интервјуа јесте настојање да личним сведочењем као учесник у многим важним збивањима тога времена допринесем осветљавању једног периода наше политичке историје.(Драгољуб Мићуновић)'
прво издање, 2012, 17 х 24 цм, први том – 532 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1545-4
Пуна цена:
1.430,00 ДИН

Цена на сајту:
220,00 ДИН + (трошкови доставе)
Акцијска цена:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
РЕЧИ У ВРЕМЕНУ
РЕЧИ У ВРЕМЕНУ
Распродато
Сто шест скупштинских говора сакупљених у књизи Речи у времену представљају документовану парламентарну биографију доајена демократске сцене и борбе за остварење парламентарне демократије у Србији, али и својеврсну хронику српског парламентаризма и парламентарног живота од 1991. до 2006, из које можемо да читамо како су се мукотрпно мењале навике једнопартизма и једноумља. '
прво издање
2007
14 x 20 цм
456 стр.
тврд повез
ћирилица
978-86-7549-653-3
Пуна цена:
770,00 ДИН

Цена на сајту:
654,50 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.