У сведочењу Милице Николић, у отмено илуминисаној реконструкцији времена које је потонуло у историју, у непрестаном стапању „приватне приче која се не може одвојити од рада, приче која казује многошта о околностима у којима смо настојали да нешто урадимо и хронолошко-фактографске равни, Руска археолошка Прича постепено се указује као роман једног доба у којем су припадност модернизму или, барем, склоност ка њему, значили много више од свакодневно-обичног поетичког (само)одређења. Милица Николић је српску књижевну и културну средину упознавала са оном страном руске књижевности која је, некада, била потпуно уклоњена из видокруга или затамњена из искључиво идеолошких разлога (футуристи, Лишвиц, Хлебњиков, Мандељштам и жена му Надежда, Цветајева, Бахтин, Бродски, Каверин и други). (Михајло Пантић)'
друго допуњено издање
2009
11 х 18,5 цм
204 стр.
броширан повез
ћирилица
978-86-519-0428-1