Јозеф Шумпетер /
Joseph Schumpeter
Из Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Шумпетер (нем. Joseph Alois Schumpeter),
8. фебруар 1883 — 8. јануар 1950, аустријски економиста.
Рођен је у Трешту у Моравској. Студирао је економију у Бечу код познатог теоретичара Еугена Бем-Баверка. Предавао је на универзитетима у Черновцу (данас Украјина) и Грацу (1911-1919). Био је аустријски министар финансија после пораза у I светском рату (1919-1920), када је инфлација била готово неизбежна. Потом је био директор мале аустријске банке, која је пропала 1924. Од 1925. до 1932. предаје у Бону, Немачка, када, због раста нацизма, прелази на Харвард, САД, где предаје до смрти.
Шумпетер је дао суштинске доприносе теорији привредних циклуса и економског развоја. Остао је познат по придавању велике улоге предузетницима, односно први је прецизно описао улогу предузетника у економији. Разликовао је иновацију у општем смислу од предузетничке иновације. Подвлачио је да предузетник врши иновације не само тако што користи иновације других, већ и увођењем нових начина производње, нових производа и нових облика организације. Ове иновације, тврдио је, захтевају једнако знања и храбрости као сам процес иновације уопште.
Предузетничке иновације, тврдио је изазивају таласе "креативне деструкције", пошто оне чине застарелима старе иновације, идеје, технологије, квалификације, опрему, организацију. Ова креативна деструкција, укључујући и нестанак постојећих фирми и стварање нових, узрокује прогрес и увећање животног стандарда свих. Борбу за постизање монопола од стране предузетника сматрао је позитивном, јер они тада раде најбоље.
Сматрао је централни методолошки концепт економске науке – компаративну статику – незадовољавајућим, пошто предстаља врло поједноставњен израз сложене стварности, у којој динамички елементи играју пресудну улогу.
Шумпетерова кљига "Историја економске анализе" и данас је најважније дело из области историје економске мисли. Шумпетер ту баца широк и поуздан поглед на идеје и рад појединаца и школа током више од два века. Ипак, неки од његових ставова су спорни: данас предовлађује мишљење да је Адам Смит важнији него што је Шумпетер веровао, а Леон Валрас нешто мање важан (Шумпетер му је давао прво место).
Иако спада међу велике економисте, једном је направио велику грешку. Упитао се 1942. године: "Може ли капитализам да преживи? Не. Не верујем да може”. Бринула га је реална могућност да интелектуалци одбаце капитализам и самим тим га доведу у опасност, као и ризик да преширока државна интервенција угрози фине механизме предузетништва и иновација. Наду је полагао у економски успех капитализма, који би потро ове претње.
Важнија дела:
Теорија економског развоја (Theory of Economic Development, 1911)
Капитализам, социјализам и демократија (Capitalism, Socialism and Democracy, 1942)
Историја економске анализе (History of Economic Analysis, 1954)