Звонко Ковач уочава „фрагментарну структуру“ Црњанскових текстова и њихове фељтонистичке склоности, а за такву тврдњу аутору су потребна одређена теоријска упоришта, којима су у књизи исписане многе стране, па би ова књига могла да се чита и као „теоријска књига“. Уметничко дело, тако прочитано и тако схваћено, као презентативни симбол, може да буде реципирано али и дискурзивно редуковано. Опус Милоша Црњанског презентује, према мишљењу Звонка Ковача, унапред обликовано искуство према којем песник заузима став као и према другим искуствима свога времена. Отуд се као најзанимљивије, иновативне, читају оне странице у Ковачевој књизи које на врсти кореспонденције виде рано и зрело дело Милоша Црњанског.
То није тешко проходан текст, већ занимљиво штиво, на моменте есејизирано, које читаоца уме магично да одвуче у тајну уметности једног од наших највећих песника.
(Проф. др. Мирјана Д. Стефановић)