Налазите се | БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА | Едиција НАЧЕЛА ПОЛИТИКЕ
СУНЦЕ МИТА И ДУГАЧКА СЕНКА КАРЛА ШМИТА
СУНЦЕ МИТА И ДУГАЧКА СЕНКА КАРЛА ШМИТА
саиздаваштво са Институтом за филозофију и друштвену теорију
прво издање, 2010.
15 х 23 цм, 340 стр.
броширан повез, латиница
978-86-519-0588-2
Пуна цена:
660,00 ДИН

Цена на сајту:
99,00 ДИН + (трошкови доставе)

Акцијска цена:
99,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
99,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

Сунце мита и дугачка сенка Карла Шмита надовезује се на Молнареву претходну самосталну књигу, Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине, у којој је изложио критику уставних догађања у Србији након рушења Слободана Милошевића са власти. Овога пута аутор се бави питањем унутрашње логике ових догађања и проналази је у правним и политичких идејама Карла Шмита. Формирање тих идеја у Немачкој (у периоду 1912–1945), њихова рецепција у србијанској интелектуалној елити (нарочито у периоду 1985–2005), а затим и њихов продор у уставну стварност Србије (у периоду 2006–2008) описани су кроз седам поглавља, груписаних у три дела књиге: „Теоријски приступи уставним променама у постмилошевићевској Србији”, „Адвокат Карл Шмит као симптом уставног посрнућа у Немачкој” и „Уставно посрнуће у пост­милошевићевској Србији”.

Представљање књиге
СУНЦЕ МИТА И ДУГАЧКА СЕНКА КАРЛА ШМИТА
 
24. Септембар 2010.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 23. септембра, представљена књига Сунце мита и дугачка сенка Карла Шмита Александра Молнара.

Иза наслова књиге чији је аутор професор историје политичких и социјалних теорија на Филозофском факултету у Београду, крије се прича о „уставном злопаћењу Србије у првој декади 21. века“. О књизи су говорили Оливера Милосављевић и аутор.

Блиска сарадница аутора са Филозофског факултета, Оливера Милосављевић, објаснила је да се ова књига надовезује на Молнарево претходно дело Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине, у којој је изложио критику уставних догађања у Србији после рушења Слободана Милошевића са власти. Овога пута, како је навела Милосављевићева, аутор се бави питањем унутрашње логике ових догађања и проналази је у правним и политичких идејама Карла Шмита (1888–1985) који је био изузетно утицајан у време Вајмарске републике.

Формирање тих идеја у Немачкој (у периоду 1912–1945), њихова рецепција у србијанској интелектуалној елити (нарочито у периоду 1985–2005), а затим и њихов продор у уставну стварност Србије (у периоду 2006–2008) описани су кроз седам поглавља. Поглавља су груписана у три дела књиге „Теоријски приступи уставним променама у постмилошевићевској Србији“, „Адвокат Карл Шмит као симптом уставног посрнућа у Немачкој“ и „Уставно посрнуће у постмилошевићевској Србији“.

Милосављевићева је нагласила да аутор заступа тезу да је „окретање србијанске интелектуалне елите и наших теоретичара политичке филозофије Шмитовим идејама, највише допринело ометању европеизације Србије и зато Молнарева анализа представља новину“.

Она је рекла да је књига и пре појаве „подигла прашину“ у круговима који се баве политичким теоријама, али, уместо да се баве анализом Шмитових идеја, они су се окомили на анализирање Молнара.

Александар Молнар је објаснио да му је амбиција била да преко анализе прве декаде 21. века, утврди да ли је она донела крај урушавања Милошевићевог система „који је имао своју генезу у идејама које су се појавиле седамдесетих година када је Шмит поново постао занимљив и када су његове идеје допрле до Југославије и подстакле заокрет на теоријском плану.“

Шмитове идеје, рекао је Молнар, прихваћене се у неким круговима као „допуне марксистичкој теорији“, али су међу српским филозофима довеле до раскола који траје и данас.
 

Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.