Награда „Исидора Секулић“ 2011.
Књига Црњански, Мегалополис настала је на основу проширене и измењене верзије докторске дисертације, под називом Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског,
у којој се налазе анализе слика Беча, Париза, Будимпеште, Берлина,
Мадрида, Стокхолма, Рима и Лондона, онако како их је Црњански видео у
својој прози. Њима је додата, разуме се, и анализа слике Београда из
пишчеве последње песме.
Међутим, у овој књизи те анализе су контекстуализоване на другачији
начин него у дисертацији: оне се читају као антиципација и полемика са
тзв. урбаним дискурсом, који настаје након смрти Црњанског. Основни
задатак урбаног дискурса јесте да обезбеди идеолошке претпоставке за
несметани доток популације из светске провинције у Мегалополис, тачније
речено, у мрежу великих градова цивилизације Запада.
Тај задатак урбани дискурс изводи путем директне или индиректне
афирмације Мегалополиса у односу на националну државу. Сусрет Црњанског
са европским метрополама лагано се претвара у суочавање са
Мегалополисом, што иницира значајне промене у опусу писца: између
осталих, чилење суматраистичке енергије. Резултат тих промена је и ова
књига која се из докторске дисертације преобразила у шифровано упутство
за преживљавање у добу Мегалополиса.