Живописан роман који дочарава део
српске историје и изабране историјске личности. Гавриловићево дело је, како
писац објашњава, заправо о времену око Другог српског војевања, роман у седам
слика. Лексика романа је аутентична, динамичност дијалога доприноси
приповедачком развијању сваке слике. Менталитет учесника, ликова војевања и
приповедања, осенчен православним духом, по много чему је део наше карактерне
баштине у којој су разборитост и непокoлебљивост прожете одлучношћу у достизању
неизвесног циља и често зачињена зрном особене лудости. У Збегу ћемо читати
какви смо били. Иако није провокативан као Џелат, претходни ауторов роман, овај
је такође заснован на документима и казивањима, те ношен извесним поетским
ритмом, чија напетост достиже трагички врхунац у претпоследњој слици са скоком
са стене триста невиних девојака у набујалу и мутну Мораву подно Каблара.
Описани збегови, праћени
појединачним и колективним страдањима, као да доприносе артикулисању неког
праузорног збега који постаје део човекове егзистенције. Живели смо и умирали у
збеговима, па је тако можда и данас.
Машта писца у овом изузетно
читљивом роману стварала је с љубављу и преданим познавањем људи, догађаја и
предања.