Грађанин Клодије Ранкин израз је модерне, ангажоване и интермедијалне поетске прозе, нека врста „лирског есеја“ о расним односима, у којем се приказује свакодневна борба против дехуманизације живота свих оних које други просуђују само на основу боје њихове коже. То је истовремено и документарни текст заснован на разорној и разочаравајућој стварности савремене Америке и света, како у прошлости, тако и у будућности.
Клодија Ранкин се у овој књизи бави случајевима свакодневног расизма, указујући на (микро и макро) агресије у животу и медијима из посебне, оштре поетске визуре. Неке од њих су тек случајне неугодности, лапсуси, а друге пак намерне увреде у учионици, супермаркету, код куће, на тениском или фудбалском терену, у случају Серене Вилијамс, односно Зинедина Зидана, на интернету, телевизији.
Овај текстуални декупаж, међужанровска мешавина есеја, поезије и слика моћно је сведочанство о индивидуалним и колективним последицама расизма у савременом америчком друштву, које се често назива „пострасним“, мада чињенице говоре супротно.